Zašto ljudima više nije dovoljno da imaju normalan život, decu, da zajedno kite jelku, farbaju jaja, spremaju kuću, gledaju neki crtani ili zanimljiv film? Kada je postalo normalno da se hrana poručuje, da svako sedi u svojoj sobi, gleda svoj televizor/telefon, da ne razgovaramo, da se ne družimo.
Znate li da 60-80% dece uzrasta do 7 godina ima neki od govornih poremećaja? (DR.Dona Podunavac). Logopedske ordinacije prepune su dvogodišnjaka i trgodoišnjaka koji nisu progovrili ni reč. Nažalost roditelji to pravdaju raznim izgovorima i primećujem da se to polako uvodi kao „novo normalno“, ali
važno je da znate, to što je nešto učestalo, ne znači da je normalno.
Zašto majke šetaju decu u kolicima i pričaju telefonom umesto sa detetom? Zašto očevi rade to isto? Zašto nam je neko zanimljiviji od našeg deteta.
Zašto nam je zanimljivije nešto na ekranu od onih koji su sa nama u prostoriji? Zašto nam je ekran zanimljiviji od neba, ptica, lista na grani, ljudi koji prolaze?
Previše je izbora, a čovek najčešće ide linijom manjeg otpora jer ne stiže da se bavi životom i pogleda ka budućnosti i kuda to vodi.
Dajte sebi mira. Odmorite mozak. Dajte mu malo mira, jer ako ne date vi mira njemu, neće on mira dati vama. Stvari su vrlo jednostavne. Moraš dati da bi dobio i nema nešto za ništa, ne zavaravajte se. Bavite se više telom, popustite glavu.
Imate kod mene na YT kanalu vežbe disanja, pa bar to uradite svaki dan. Deset minuta za mnogo mirniju glavu. Dugoročno menja život iz korena. Verujte mi. Probajte i istrajte, jer ne postoji opcija da uložite u nešto korisno vreme, da istrajete i da nema rezultata. Ta opcija bukvalno ne postoji, samo istrajte.
Za vaš uspeh i sreću u svakom danu
Od srca Elizabeta