Teško je, znam…
Neizvesnost, napetost, ćaci, korupcija, hapšenja, nemili dogadjaji, mnogo smrti i nepravde na sve strane. Opasnosti sa svih strana.
Ali dobrim delom dajemo svoj doprinos tome upravo svim tim emocijama.
Moj moto je „Daj sve od sebe i očekuj najbolje.“
Šta mogu da uradim u ovoj situaciji? Šta je do mene?
Mogu da isključim dotok svih informacija koje me jako uznemiravaju. Ugasi televizor, portale sa crnim vestima, stranice koje ti troše energiju i kvare ti stanje. Zaprati par stranica gde ćeš pratiti samo najvažije informacije. Prebaci na neki veseo sadržaj. Ja pratim labradore i onog belog papagaja i tu mi je uvek osmeh na licu. Slušam pametne podkaste, čitam knjige i sa prijateljima pričam o konstruktivnim stvarima. Ne prepričavamo teške teme, nego fokus uvek na neke lepe dogadjaje, informacije.
Mogu da šerujem koristan sadržaj za ljude van Srbije, da budu u toku i da se informacije šire.
Mogu da odem na protest i podržim ovu energiju koju su studenti pokrenuli.
Mogu da gledam neki smešni film, ne opet teške teme.
Mogu da doniram za hranu i sve što im je u ovoj borbi potrebno.
Mogu da doniram hranom ili za hranu ljudima koji kupuju i kuvaju.
Mogu da doniram ovim studentima što su u kućnom pritvoru.
Mnogo je načina da se pomogne i da doprinos pa sad, ko šta i koliko može i to je to. Daj sve od sebe i očekuj najbolje.
I sad zamislite vi taj preokret, kada bi bar 30% ljudi pokrenulo ovu promenu. To jedan zamajac koji mora dati rezultat. Rezultat je već ogoroman ali očigledno treba još. Ovo je broba za naš opstanak u našoj zemlji. Ja ne želim nigde da idem. Ja volim Srbiju. Ja obožavam Novi Sad. Obožavam svoje prijatelje i ljude u njemu. Obožavam da izađem u grad i sretnem mnogo poznatih ljudi. Obožavam ta „naša mesta“ gde si kao kod kuće.
Zato ispravi leđa, isturi grudi, glavu gore i osmeh na lice. Daj koliko možeš i očekuj najbolje!
Za vaš uspeh i sreću u savkom danu
Od srca Elizabeta