Ljubav, tema o kojoj se mnogo priča i o kojoj mnogi maštaju ali većina nažalost ne zna šta ona ustvari jeste. Sa mnogo ljudi na ovu temu sam pričala i pomalo je tužno koliko ljudi živi u uverenju da ljubav ne postoji, da treba da se živi u brakovima koji su mlaki, da ne kažem hladni i da je ljubav ustvari iluzija. I ne zameram, jer i sama sam živela u takvom uverenju dugo. Od malih nogu sam vaspitavana da je ljubav nešto što prolazi, ko se još time zanosi, budi srećna samo da se udaš, žena treba da ćuti i trpi i tome slične stvari. Tako sam se i udala, u tom uverenju i dovela sebe do uništenja, jer ako živimo protiv sebe, ako nismo voljeni, srećni i zadovoljni, pre ili kasnije naše telo nam pošalje signal, prvo manji a onda i veći. Pošto sam ja ignorisala ove manje, meni je došao taj veći, ogroman. Sreća moja je da sam oduvek bila hrabra pa sam se hrabro razvela i dala ljubavi priliku da udje u moj život. Možda ni ja ne znam šta je ljubav, jer svako ima svoj metar, ali mi se nekako čini da sam blizu, a vi sami procenite.
Bila je to ljubav na prvi pogled, ona zbog koje radite najneverovatnije stvari. Volela sam njegovo biće, njegov pogled, meke šake i mačije jastučiće, divne stopaliće, svaku dlaku na njegovom telu. Miris njegove kože pokretao je krv u celom mom biću. Pored njega bila sam blesava, vesela devojčica. Umeo je da me zasmejava do grča u stomaku, bila sam srećna i detinjasta. Mogla sam bez straha reći „Volim te“, i uvek sam mogla da računam na njega, on je bio moja podrška. Zajedno smo učili, napredovali, bili bolji iz dana u dan, jedno drugom i svima oko sebe. To je bila osoba koju bih nazvala u pola noći kada je problem. Onaj sa kojim vreme leti i nikad dosta priče i smeha. Onaj zbog koga suze grunu na oči od sreće kada ga ugledate posle dužeg vremena. A kada legnemo naša tela bila su kao jing-jang, svaki deo tela bio je složen kao jedna celina, a onda nakon 3-4 min više ne znam gde završava moj, a počinje njegov deo. Nijedna kost ne žulja i celu noć provedemo u zagrljaju bez obzira da li je vruće ili hladno. A ima i dalje, nešto mnogo dublje…Kada se povežete na dubljem nivou, kada osetite svoje voljeno biće na daljinu, kad jedno drugom čitate misli i završavate rečenice, kada u isto vreme pošaljete poruku istog sadržaja, kada u sebi pevate istu pesmu. Kada to nešto ne prolazi bez obzira na sve probleme i izazove. Kada su problemi ti koji vas učine jačim i vašu ljubav još više učvrste. Kada na „Ćao“ putem telefona znaš kakvog je raspoloženja tvoje voljeno biće, kada ga osećaš celim telom, celom dušom. Kada ga voliš celim telom, celom dušom i kako vreme odmiče voliš sve jače i sve više. Bila je to ljubav koja je vratila sjaj mojim očima.
Eto, to je za mene ljubav i srećna sam i zahvalna što sam imala tu privilegiju da je osetim i uživam u njoj nekoliko godina jer toliko ljudi to nikada ne oseti. Ja jesam i veoma sam srećna zbog toga, a kako je kod vas? Ima li ljubavi? Volite li svog partnera celom dušom, celim telom? Ako ne, tražite dalje, nemojte se plašiti jer sreća dolazi hrabrima.
Želim vam uspeh i sreću u svakom danu
Od srca Elizabeta