Rutina kod dece je osnova za uspeh u životu

Deca koja uče zajedno, stvarajući rutinu.

Imam dva sina, dva genijalca, koji su vredni, samostalni, odgovorni i na koje se mogu osloniti. A kako sam to postigla i kako se stvara rutina kod dece (važi i za odrasle)?

Nauka je dokazala, iako ja to tada nisam znala, da se deca najbolje pripremaju za uspešnu budućnost jutarnjom rutinom. Deca koja su odrastala u porodici gde se poštovala rutina su emotivno stabilnija, zdravija  i prilagodljivija od dece koja nisu imala pravila. A šta tačno podrazumeva rutina kod dece?

Dobar san i dobar doručak

Veoma je važno dan početi hranljivim doručkom a završiti ga dobrim snom. Ukažite im na značaj doručka i nemojte odustajati. Znam da nije jednostavno, jer sam sa starijim sinom imala problem oko doručka, ali tražili smo razne načine i kombinovali razne namirnice dok nismo našli ono šta mu odgovara, ali doručak je bio obavezan. Ta navika im je ostala i danas.
Takođe, nameštanje kreveta, pranje zuba, spremanje svojih stvari i igračaka, to su bile obavezne aktivnosti. Od malih nogu oni su raspremali svoje stvari i možete pretpostaviti, rade to i danas.

San je važan za mentalno i fizičko zdravlje, kao i za jači imunitet.

Važno je da deca legnu u krevet na vreme jer im je san neophodan za mentalni i fizički razvoj. Potrebno im je barem deset sati sna. Uveče nema ništa pametno za decu i nema potrebe da ostaju budni kasno. Poljubac za laku noć, rezime dana, šta im je bilo najlepše, kako im je prošao dan, gašenje svetla i laku noć.

Doslednost karika koja spaja sve

Takođe važno je biti dosledan u svemu što kažemo i da se mi držimo te rutine, jer deca gledaju i oponašaju ono što mi radimo. Važno je da svi u kući znaju koje su im obaveze i koja su „pravila igre“, šta može uvek, šta ne može nikad i šta može ponekad. Na ovaj način kod dece gradimo autoritet i poverenje. Odstupanje od pravila za decu znači prazan prostor  za manipulaciju, a onda se pitamo zašto nas deca ne slušaju. Uvek sam ispunjavala sva svoja obećanja, dogovore, kazne i nagrade, na taj način sam izgradila poverenje kod njih i oni i danas znaju da kod mene uvek bude onako kako sam rekla i mogu na mene da se oslone.

Rezultat koji vredi truda

I tako iz dana u dan, male dnevne rutine kod dece stvaraju velike odgovorne ljude. Ja sam zaista ponosna na svoje sinove i kada sam ih vaspitavala nije bilo naučnih istraživanja, knjiga i tome slično. Vaspitala sam ih intuitivno, onako kako je meni bilo logično, a danas shvatam da je bilo odlično.

Srećno mladi roditelji i ne zaboravite – ne odgajate sportiste, muzičare, plesače, nego LJUDE!

Za vaš uspeh i sreću u svakom danu,
Od srca Elizabeta

8 predloga kako da smanjite stres

kako smanjiti stres

Dešavanja u svetu i zemlji, promene čiji smo svedoci, neizvesnost…sve su to uzroci pojačanog stresa, a uzrok većine oboljenja je upravo on STRES.

Kako sebi pomoći i biti produktivan, normalan pored svega što nam se dešava? Izdvajam za vas 8 korisnih predloga kako da smanjite svakodnevni stres:

1.Fizička aktivnost

Boravak u prirodi, samo pola sata dnevno dovoljno je da smanji nivo stresa.

2. Yoga, meditacija i tehnike disanja

Možemo i zajedno! Svako jutro započinjem dan buđenjem u 6.00 na Facebook grupi “Budi svoja magična kuća” uz meditaciju, yogu i razne    tehnike disanja. Ukoliko vam je 6.00 suviše rano, pristup videu imate ceo dan!

3. Čitajte, zakažite masažu, odgledajte neki interesantan film, seriju

Ovo su sve mala zadovoljstva koja čine život – uslišite ih!
Ukoliko želite da saznate kako da čitate više, pročitajte o tome ovde.

4. Pravite planove, postavite dnevne, nedeljne ciljeve

Kreirajte ciljeve koji će vas motivisati na akciju. Kada smo zauzeti manje je vremena za nervozu.
Pogledajte 5 stvari koje možete uraditi  nedeljom, kako bi od ponedeljka bili produktivniji.

 

5. Slušajte muziku koja vas opušta

Muzika umiruje i snižava krvni pritisak

6. Ostavite telefon

Isključite notifikacije barem neko vreme u toku dana.

7. Hranite se zdravo

Više vitamina, raznovrsno voće i povrće, manje količine hrane jer se na varenje troši mnogo energije.

8. Fokusirajte se na ono na šta možete da utičete

Nema svrhe trošiti energiju na ono što nije pod vašom kontorolom. Ova promena u razmišljanju  i drugačijem pristupu jeste zahtevna.

Pročitajte moj blog na temu “Zašto je promena toliko teška” i olakšajte sebi ovaj proces!

 

Ukoliko imate bilo kakvih nedoumica, stojim vam na raspolaganju za sva pitanja!

Za vaš uspeh i sreću u svakom danu,

Od srca Elizabeta



 

Očistite smeće iz vašeg života

očistite nepotrebne stvari iz života

U današnje vreme mnogo ljudi je razvilo “sindrom hrčka” koji dovlači u svoju jazbinu i čuva sve na čega naleti. Sve te stvari drže energiju zarobljenom i čine da se ne može disati. Čuvajući stvari za neka tamo vremena, privlačimo u život baš ta vremena, jer čuvanje starih stvari je siguran znak psihologije siromaštva.

Tu spadaju prepuni ormani stvari koje ne nosimo, časopisi i novine koje nam ne trebaju, papiri, podsetnici, kozmetika, lekovi, hrana, pune fioke nekog isteklog roka i razne drangulije kojima smo sebe okružili. Na ovo sve dodaću i bezbroj poruka u telefonu, nepročitanih mail-ova, kao i stotine slika u telefonu koje nikad nećemo pogledati.

Ako želiš da poletiš moraš se prvo osloboditi tereta

 A zašto ovo pišem?

Zato što sve ovo što sam nabrojala, troši vašu životnu energiju, čini da se osećate loše i otežava vam funkcionisanje.

Dobra organizacija je pola posla! To ste verovatno čuli mnogo puta, ali nažalost nemamo svi u sebi taj organizacioni momenat, jer nismo svi isti. Meni je organizacija uvek dobro išla jer imam određene moždane predispoziije za to, dok za neke druge stvari nemam i to moram da razvijam. To zavisi od mnogo faktora, ali ono što je sigurno, svi smo različiti i svako ima nešto u čemu je dobar.

Ljudi koji vole matematiku, tačnost, da ustaju rano, njima organizacija ide lako i oni se lako rešavaju nepotrebnih stvari. Sa druge strane imamo ljude koji vole umetnost, književnost, koji su kreativni i stvaraju lepe stvari, pretpostavljate, njima organizacija baš nije jača strana i oni se mnogo više vezuju za stvari i češće su zatrpani raznim predmetima.

Jasno vam je da je neophodno rešiti se svih stvari koje vam ne koriste, koje ne nosite i koje vam ne trebaju, ali

Kako znati šta od stvari nam više ne treba?  I kako se rešiti svega toga?

Odredite dan kada ćete napraviti spremanje i prvo se rešite stvari sa isteklim rokom (hemija, hrana, lekovi, kozmetika). Zatim krenite ormane. Stvari koje godinu ili dve dana niste nosili definitivno vam ne trebaju. Ako ipak niste sigurni, stavite te stvari u neke kutije i iznesite ih iz kuće, čisto da vidite kako će život bez njih izgledati. Sledeće godine ćete znati da li vam trebaju ili ne. Ista stvar je i sa obućom i raznim drugim predmetima. Poklonite stvari nekome, mnogo je onih koji će se obradovati, a vi ćete se rešiti viška.

Ipak, danas ću posebnu pažnju posvetiti elektonskim uređajima, porukama, mail-ovima i slikama koji nas zatrpavaju i prave paniku u glavama.

Pitate se, zašto je promena ponekad tako teška? Pročitajte više o tome ovde.

Kako se rešiti elektronskog otpada?

Imam prijatelja koji mi se požalio, kaže da ima preko 8.000 nepročitanih e-mail poruka u inboxu i oko 70.000 slika u telefonu, da mu to mi stoji kao ogroman teret na leđima. Nema ideju kako toga da se reši, niti šta sa tim da radi. To mu stvara stres i pritisak.

Imate li sličan problem?

Suštinski ja ove stvari rešavam na dnevnom nivou. Svaki dan obrišem sve poruke koje mi ne trebaju, sms, Viber, ostavljam samo konverzacije koje su česte i koje u sebi imaju neki važan sadržaj.

Sa email-om je ista stvar. Svaki dan ih pregledam, ono što je završeno brišem, a ono šta mi treba prebacujem u foldere koji su podeljeni po firmama ili nekoj drugoj vrsti.

Slike iz telefona svaki dan brišem. Ono što mi treba takođe premeštam u foldere, a sve nebitno brišem isti dan.

Na ovaj način imam jasnu i čistu sliku svega. Tačno znam gde mi šta stoji i ne gubim vreme tražeći ono što mi treba. Sve je na svom mestu, što mi u mnogome olakšava i ubrzava sve što radim. Samim time sam mnogo efikasnija, a usput nisam pod stresom.

Ako želiš da poletiš moraš se prvo osloboditi tereta!

A kako sam mom prijatelju rešila problem?
Jednostavno!Rekla sam mu da od sutra krene da čisti sve na dnevnom nivou, ovako kao ja. Dan za danom da rasprema svoju sms i elektronsku poštu, kao i fotografije u telefonu. Da svaki dan odvoji 15-30 minuta i isto radi sa onim što mu je nagomilano. Dan za danom. Po mojoj proceni, za dva meseca može da očisti sve.

Bio je zaista presrećan. Prosto nije mogao da veruje da postoji tako jednostavno rešenje, a to ga je užasno opterećivalo. Rekao mi je da obavezno podelim sa vama sadržaj na ovu temu, jer mnogo ljudi ima isti problem. Rešenje je tu!

Drago mi je ako sam vam pomogla i nadam se da ćete se bolje osećati, jer zato sam tu.

Za vaš uspeh i sreću u svakom danu,
Od srca Elizabeta

Tajna dugovečnosti

dugovečnost ikigai

Samo aktivan čovek želi da živi sto godina.”
                                                                                – Japanska poslovica

To koliko ćemo živeti zavisi od mnogo faktora, jedan od njih je ophođenje prema našem telu i prema zdravlju. Od unutrašnje i spoljašnje nege.

Pre par meseci, upoznala sam ženu koja mi je rekla sledeću rečenicu: „Ti, ženo, treba da obučeš triko, staneš pred kameru i ispričaš ljudima kako sa pedeset godina možeš da izgledaš tako kako izgledaš i imaš toliko energije.“
Ljudi iz mog okruženja znaju da je moj plan za živim sto godina i da budem najstariji Yoga učitelj na svetu. Mislim da je to skroz realno za osobu kao što sam ja, ali i za vas takodje. Živeti dugo, aktivno, zdravo, produktivno i nasmejano.

Šta je Ikigai?

Nedavno sam čitala knjigu „Ikigai“  koja je nastala istraživanjem stanovnika ostrva Okinava gde stanovnici ostrva žive duže nego bilo gde na svetu. U pitanju je koncept Ikigai kojim se rukovode u životu, a šta on ustvari predstavlja?

Prva izreka kojom se vode na ovom ostrvu je „Ophodi se prema svakome kao da ti je prijatelj, makar ga sreo prvi put u životu.“ Zatim, lagana ishrana, udruženi rad, umerena fizička aktivnost, ne jedu mnogo mesa i industrijski prerađenu hranu, veliki broj prijatelja, dobri porodični odnosi i životna radost – zahvaljujući kojoj ispraćaju jednu godinu za drugom i slave svaki novi dan. I naravno, rade ono što vole. Zar to nije život kakav većina ljudi želi? Mir, sreća, zdravlje i radost.

Japanci smatraju da svako ima svoj ikigai samo ga neki još nisu pronašli. Zato je potrebno da strpljivo istražujemo dubine svoga bića jer ikigai je ono zbog čega ustajemo ujutro. Radeći ono što volimo smanjujemo stres i spremni smo da učimo svaki dan. Što je veći stres to je veći degenerativni efekat na ćelije.

Često me pitaju kako uspevam da izgledam kako izgledam, da imam toliko snage, volje za učenjem i kretanjem, energije? Ja bih rekla, nema tu mnogo filozofije, fizički  i mentalni trening svaki dan.

Zašto je gimnastika mozga važna?

Mnogo je dokaza koji govore da je jedan od osnovnih faktora za očuvanje mladosti aktivan i fleksibilan um koji je spreman da stalno uči.

Sa druge strane, kažu da je telo mlado onoliko koliko je elastična naša kičma. Nedostatak fizičke aktivnosti loše utiče na telo i raspoloženje, a nedostatak mentalne aktivnosti se negativno odražava na pojedinca, s obzirom da izaziva gubitak neurona i slabljenje neuronskih veza.

Zato je gimnastika mozga veoma važna, kako bi se gradile nove neuronske mreže. Kod deteta mozak sija kao novogodišnja jelka, jer stalno nešto uči, svaki dan nešto novo, a kod čoveka od četrdeset godina to izgleda kao žeravica koja se gasi i tek ponekad neka iskra zasvetli.

Mi smo ono što svakog dana činimo. Savršenstvo stoga, nije delo već navika
– Aristotel

A koje su navike stanovnika Okinave?

1.     Ne brinuti

Tajna dugog života jeste u tome da ne brinete. Mladom srcu nikad ne dopustiti da ostari. Otvoriti srce drugima osmehom na licu. „Da čovek ne bi brinuo, najbolje je da izadje na ulicu i pozdravi se sa ljudima. Reći dobar dan i dovidjenja.

2.     Dobre navike

Rano ustajanje, šetnja, fizička aktivnost. „Za dug život bitne su tri stvari: vežbe za zdravlje, dobra ishrana i druženje sa ljudima.“

3.     Negovanje prijateljstva

4.     Život bez žurbe, raditi raznovrsne stvari

5.     Optimizam

Smejati se, najbitnije je smejati se!

A što se ishrane  tiče, jedu mnogo sveže hrane, piju zeleni čaj i podatak koji me je zaista šokirao, dnevno unesu oko 40 različitih namirnica u svoj organizam. Par dana nakon toga počela sam da brojim koliko različitih namirnica ja unesem u svoje telo i bila sam prilično iznenadjena. Koliko god šarenoliko izgledalo to što ja jedem, žitarice, semenke, bademi, orasi, cimet, sveži kakao i sve druge, nijedan dan nisam prešla dvadeset.

Pa eto, zabavite se ovih dana vašim navikama. Razmislite, sa koliko ljubavi negujete svoje telo? Čime hranite vaš um? Da li radite ono što volite? Šta jedete i koliko raznovrsnih namirnica unosite u sebe? Koliko vremena u stresu provedete i šta su razlozi?

A ja ovaj tekst završavam sa 10 Ikigai pravila:

  •   Ostanite aktivni, ne napuštajte rad (kad završite zvanični rad, nastavite rad na onome što volite)
  • Budite smireni
  • Nemojte jesti do sitosti
  • Okružite se dobrim prijateljima
  • Budite u formi za sledeći rodjendan
  • Smešite se
  •  Povežite se sa prirodom
  • Budite zahvalni (svojim precima, prirodi, hrani,ljudima sa kojima živite)
  • Živite u trenutku (prestanite da žalite za prošlošću i strahujete od budućnosti)
  • Pratite svoj ikigai (pronadjite svoj talenat koji danima daje smisao)

I uživajte u životu!

Za vaš uspeh i sreću u svakom danu,
Od  srca Elizabeta

Kako steći poverenje i autoritet kod dece?

U današnjem vremenu veliki broj roditelja ima problema sa svojom decom. Veoma često čujem izjave poput „Moja ćerka od 3 godine neće da ide u školicu ako joj ne obučem šta želi“ ,ili „Ne spavam dok se dete ne vrati iz grada“, ili „Ne znam kako da razgovaram sa svojim detetom, ništa me ne sluša“ i bezbroj sličnih, nimalo lakih situacija. Sve ove situacije su ustvari samo posledica ranijih grešaka gde nismo na vreme odredili mesta, autoritete, obaveze i zadatke.

Ja imam dva odrasla sina sa kojima i dan danas imam odličnu komunikaciju i ogroman autoritet.

 A kako se stvara autoritet?

U svakom odnosu moraju se znati pravila „Ko kosi, a ko vodu nosi“. Ko odlučuje, ko se pita? Mora se znati šta je čija obaveza, šta je čija odgovornost i naravno sankcije za neispunjavanje istih. I tu je ustvari tajna, u tim malim pravilima koja se u većini slučajeva, zbog linije manjeg otpora ne poštuju. Time se gubi autoritet i poverenje, a dugoročno sve to stvara jedan opšti javašluk i probleme.

Kod nas u kući su se uvek znala pravila, šta sme uvek, šta ne sme nikad i šta može ponekad. Deci je ta disciplina neophodna, jer u suprotnom oni ne umeju da se ponašaju. Mnogo puta sam kažnjavajući njih kažnjavala i sebe, ali sam znala da za sve postoji cena i da je to cena koju moram da platim ukoliko želim da imam poverenje i autoritet kod njih.

Šta da misli dete o vama kada vi obećate nešto, pa to ne ispunite? Ili kada izreknete neku kaznu pa poreknete? Gubite poverenje u oba slučaja, a poverenje je osnova svakog odnosa, pa i roditeljskog.

Kada ispunite dato obećanje bez obzira da li je u pitanju nagrada ili kazna ili prosto neko dato obećanje, vi punite vaš emocionalni bankovni račun, deca znaju da vam mogu verovati, da mogu da se oslone na vas i tada nema nikakvih problema.

Nažalost većina roditelja nije spremna na tu „žrtvu“ i onda pošto je lakše da popuste, tada gube kormilo iz ruku i tada nastaju problemi koje sam gore navela.

Zato uvek dobro razmislite šta obećavate, razmislite kako kažnjavate, napravite pravila i medjusobne obaveze i dugoročno računajte na dobar odnos sa vašom decom. Računajte da ste stvorili poverenje, autoritet i kredibilitet i ne brinite. Nije lako ali je moguće.

Za vaš uspeh i sreću u svakom danu

Od srca Elizabeta

Pokloni dragoj osobi poklon koji će pamtiti zauvek

Grad je počeo da sija! Upaljene su novogodišnje lampice u mnogim ulicama i to nam govori da je uskoro vreme praznika. Volite li praznike? Kako provodite te dane?

Obožavam tu novogodišnju atmosferu, sve je nekako sjajno i veselo. Volim da kupujem poklone više nego da dobijam, ali ono što volim, volim da poklanjam one poklone koji se pamte zauvek, pa ću o tome i pisati.

Ima jedan najlepši poklon koji se ne može izmeriti nikakvim novcem, poklon koji se pamti zauvek.

Uputstvo je sledeće:

Kupite jednu lepu novogodišnju čestitku za nekog ko vam je važan, nekog koga volite, cenite ili je učinio nešto lepo za vas. Otvorite čestitku i pustite srce neka govori. Napišite zašto vam je važna ta osoba, šta volite kod nje, kako utiče na vaš život, šta imate zahvaljujući njenom prisustvu, za čega biste bili uskraćeni da je nema, za čega ste joj zahvalni i koliko vam je važna. Šta god vam je na srcu. Možda volite kako vas zasmejava ili pametne razgovore sa njom, njen entuzijazam i to kako vas možda pazi, kako vas razume, šetnje sa njom, izlaske…Mnoooogo toga ima pa birajte.

Kad napišete pročitajte, sigurna sam da ćete biti jako srećni, a tek ta osoba kad pročita.

I onda iskoristite ove praznike pa joj čestitku pošaljite ili joj lično dajte, ne morate čekati Novu Godinu, možete čestitku pokloniti kad god, jer će reakcija biti divna. Niko nije imun na lepu reč, a ovo je gest koji nije uobičajen.

Tako se čuva ljubav, prijateljstvo i dragi ljudi. Ja sam ovo pre dve godine napisala svojim sinovima, svom učitelju i nekoliko prijatelja i divno je bilo i ove ću opet.

Želim i vama da osetite taj predivan osećaj, zato uradite to i pišite kako je bilo.

Za vaš uspeh i sreću u svakom danu

Od srca Elizabeta

Ćutanje kao najteža disciplina

Oni koji me poznaju nasmejaće se ovom naslovu, znaju oni o čemu pričam, al evo priča za one koji me ne znaju.

Spadam u grupu druželjubivih i pričljivih ljudi, jednostavno volim da pričam. Medjutim ono što je još intersantno u mom slučaju je da imam izoštrena čula, sva! Kako je do toga došlo, ne znam, da li genetski, da li zbog života koji sam vodila, jer sam bezmalo od desete godine skoro sama vodila računa o sebi, već od osamnaeste radila, učila, nekako je to SAMA ono što je možda osnova mog života. Kako god imam neverovatnu intuiciju, ogromno znanje i iskustvo, životno i poslovno i ono što je možda najupečatljivije, vidim ono što drugi ne vide, čujem ono što drugi ne čuju i osetim ono što mnogi ne osećaju. Dar ili prokletsvo, tanka je linija, jer vidim mnogo unapred i mogu dosta toga da predvidim, kako u svom tako i u životu ljudi oko sebe. I šta sad pitate se vi? To bi trebalo biti fenomenalno, ali nije…

Vidim dobre stvari i uglavnom ih kažem, ali dobre stvari se podrazumevaju i to niko ne pamti. To čim dobijemo odma odložimo u kontejner „podrazumeva se“, onaj isti u koji ubacujemo sve ono što je lepo i dobro u našem životu. Problem nastaje kad vidim loše stvari, nešto što ne ide na dobro, nešto što u tom momentu ima potpuno drugačiji oblik, izgleda super trenutno. E, tu ide ono što sam nazvala „prokletstvom“ kada ljudima treba reći kuda to vodi…

A ljudi ko ljudi, ne veruju, pa kažu kako samo crno vidim i zaborave sve lepo što sam nekad rekla. Ko će to pamtiti? I onda kreće moja škola…. Ljudima koji mi nisu toliko bitni ne govorim ništa, neka sami uče. Uvidela sam da je ponekad bilo više štete nego koristi. Nema svrhe. Šta sad, niti su oni krivi što ne vide, zbog svog filma, niti ja zbog svog. Ćutala ili ne, najčešće bude kako sam predvidela,  samo što to znam samo ja sad. Problem i najveća moja muka je kod ljudi koji su mi dragi. Kako onima koje voliš ćutati kad ide nizbrdo? Kako kad vidiš da ih ne upozoriš? Jako teško i zato sam i nazvala ovaj tekst tako, jer je zaista najteže. Ne vole ljudi loše vesti, ne vole da im se snovi ruše, navikli da uče  život na teži način. A i ko sam ja da nekom rušim snove? Kažu treba učiti na tudjim greškama, medjutim  ljudi ipak najčešće uče na svojim. Valjda tako treba, to je izgleda najdelotvornija škola.  Što bi rekla jedna poslovica “Nije moj cirkus, nisu moji majmuni.”

I onda od pričalice postaneš ona što ćuti i koja se ne izjašnjava. A ne znaju ljudi kad ćutim da nešto nije u redu. Svašta sam naučila na mom putu ličnog razvoja, ovo je ipak najteža škola i najteža disciplina, disciplina ćutanja.

A vi? Umete li vi da ćutite?

Za vaš uspeh i sreću u svakom danu

Od srca Elizabeta

Bojite li se samoće?

Jedan od najvećih strahova današnjice je strah od samoće. Možda ćete reći da grešim, moguće, ipak neko moje iskustvo kaže drugačije. Mnogo je ljudi u mom okruženju koji žive sa roditeljima jer se boje samoće, devojaka koje se zabavljaju sa momcima koji ih muče i ne cene, zbog straha od samoće, ljudi koji žive u lošim brakovima zbog straha od samoće, onih koji se žene i udaju zato što je vreme, zato što je neko rekao da treba, prave decu….šta sve ljudi trpe i rade zbog tog straha, a ne znaju da iza vrata samoće stoji divno cvetno polje, prostranstvo, sloboda koju mogu da udahnu punim plućima i da im onda u život dodje neko ko će to mesto popuniti na najbolji mogući način. Zbog tog straha ljudi sebi uništavaju zdravlje, žive pod stresom jer misle da ako odu da će ostati sami zauvek. Jer šta radi strah? Strah parališe, ne dozvoljava da dišete, da spavate, da jedete,  da vidite bilo šta iza njegovih tamnih zidina. Odavno sam čula izreku “Bolje biti sam nego u lošem društvu.” U tišini mnogo benefita ima, vreme za sebe, vreme za promenu, vreme za napredak, vreme za pitanja, vreme za odgovore, vreme da se stvari poslože na svoje mesto…

Kako znam?

Pa iz sopstvenog iskustva, jer sam i sama zbog straha od samoće živela u lošoj zajednici, nesrećna i nezadovoljna. Jer sam uništila svoje zdravlje i tek tada shvatila da je vreme za promenu. I dugo posle toga sam mislila da ću ostati sama zauvek, ali nisam, jer kada oslobodite taj prostor tek tada može neko da vam dodje. Imala sam prijatelje koji su me crpeli, neko društvo, bežala iz kuće samo da ne budem sama. A onda sam u medjuvremenu sam naučila da budem sama i znate šta? Super je bilo, toliko toga sam naučila o pre svega o sebi a posle i o drugima. Divni ljudi su došli u moj život i moram priznati sa ove tačke gledišta da je to bila moja najbolja odluka. Zato razmislite, da li ste zadovoljni svojim životom, partnerom, prijateljima? Da li se smejete, da li vas cene i poštuju? I ako nije tako, samo hrabro, izmaknite se iz tog kola i zapamtite, sreća je za hrabre. Znam iz ličnog iskustva.

Za vaš uspeh i sreću u svakom danu

Od srca Elizabeta

Emotivni bankovni račun

Svi znamo šta je finansijski bankovni račun, a da li ste znali da postoji i emotivni bankovni račun? Metafora koja opisuje količinu poverenja uloženog u neki odnos. Osećaj sigurnosti koji imate prema nekoj osobi. Svaki odnos treba da se neguje, prijateljski, partnerski, porodični. Ništa nije beskrajno, pa ni ljubav, pogotovo ako se troši a ne dopunjuje nekim lepim postupcima, gestovima.

Ukoliko ste prema nekom ljubazni, dobri, iskreni, strpljivi, tada povećavate svoje rezerve na tom računu u tom odnosu. To znači da možete da pogrešite ponekad i to će dopuniti emotivna rezerva. Drugim rečima kada imate dovoljno rezervi na emotivnom bankovnom računu kod nekog tada je poverenje visoko i tada je komunikacija laka, brza i uspešna.

Medjutim, ako ste prema nekom neljubazni, često pokazujete nepoštovanje, ućutkujete, ignorišete, burno reagujete, pretite…emotivni račun se drastično smanjuje. Tada se gubi i poverenje i fleksibilnost i tada je komunikacija veoma teška. Tada hodate po minskom polju, jer je svaka reč pogrešna. Mnogi odnosi ovako funkcionišu, mnoge porodice i brakovi.

Ukoliko se rezerve poverenja i ljubavi ne održavaju brakovi pucaju, ili još gore traju ali u paklu. Mnogi ljude žive u brakovima uz minimalnu dozu tolerancije i uvažavanja. Bračni odnosi i veze zahtevaju konstantno ulaganje. Budite fini sa ljudima do kojih vam je stalo, posebno ako sa njima živite. Zagrlite ih, iznenadite ih ponekad, pitajte ih kako su, učinite nešto lepo zanjih, sitnice su ono što pune rezerve. Lako je očuvati dobar odnos sa ljudima koje ne vidjate često, sa njima uvek nastavite tamo gde ste stali i gde kredit uvek postoji. Odnosi sa ljudima sa kojima smo svaki dan u kontaktu, to su odnosi koji zahtevaju naše konstantno ulaganje jer se u svakodnevnoj interakciji rezerve gube.

Ista priča je i sa decom, ako non-stop samo naredjujete, ne razgovarate, ne primećujete promene raspoloženja, ne marite, jasno je da ćete kredit brzo ispucati i da vas deca neće mnogo voleti ni ceniti. Potrebno je dati da bi dobio, tako je u svemu pa i u odnosima.

Medjutim ovo je proces koji traje i ne može se popraviti i izgraditi preko noći, baš kao što nije preko noći ni potrošio. Ipak razmislite, koji su to ljudi do kojih vam je stalo, a možda ste potrošili kredit. Razmislite, kako bi mogli ponovo dopuniti vaš račun i uživati u lepoti poverenja i poštovanja.

Evo nekoliko predloga: počnite sa razumevanjem, obraćanjem pažnje na stinice, držite svoja obećanja, recite iskreno izvini kad pogrešite i cenite tu osobu. Sve ovo odnosi se na osobe koje su vam važne. I ne brinite za krajnji rezultat, budite istrajni jer niko nije imun na lepu reč.

Za vaš uspeh i sreću u svakom danu

Od srca Elizabeta

Umete li da kažete NE?

Od malih nogu naučeni smo da je dobro činiti drugim ljudima, da nam je to korisno jer nam daje osećaj svrhe i toga da smo dobrodušni. Ovo je jako važno jer čini da se osećamo kao ljudi. Medjutim ponekad u želji da udovoljimo drugim ljudima činimo stvari zbog kojih se ne osećamo dobro. Štaviše počinjemo da osećamo ogoršenost i manjak samopuzdanja jer imamo osećaj da nas drugi ljudi iskorištavaju. Zbog toga je jako važno naučiti reći “NE” onome što nam se ne radi i sa čime nismo u skladu. Dugo nisam umela, može se reći ceo svoj zivot jer sam tek pre 2 godine naučila i mogu vam reći da je zaista oslobadjajuće. Baš sam se dobro osećala. Odrastamo u okruženju gde je reći NE drsko, bezobrazno i samoživo, pogotovo ako ste žensko. Žene nekako uvek moraju sve da žele i da hoće, da čine i izlaze u susret i kada ne žele, to se nekako podrazumeva. Od malih nogu nas vaspitavaju da treba da se ćuti i trpi, da treba da se radi gomila stvari koje ne želimo ZBOG dece, roditelja, komšija, porodice, ljubavi, prijateljstva, mira u kući…i da ne nabrajam, mogla bih do sutra. Kad se samo setim koliko puta sam radila ono što mi se ne radi, išla tamo gde mi se ne ide, slušala priče koje mi se ne slušaju, zarad prijateljstva, jer ako kažeš da nešto ne želiš odma dobiješ etiketu “loš prijatelj, partibrejker” i tome slično. O situacijama u braku neću ni da počinjem, tu je valjda 60% situacija bilo preko moje volje jer bože moj ko će ako ne žena i majka, pa to se podrazumeva. I tako punih 45 godina…

Divno je kad možete da kažete ne i da budete u skladu sa tim, kad nemate grižu savesti i kad nemate potrebu da objašnjavate i pravdate svoje postupke. Mnogo je knjiga pročitano, mnogo seminara odslušano, mnogo raznih država posećeno dok to nije sazrelo u meni. Jednostavno je moralo tako. Postoje ljudi  kojima je to nekako urodjeno da mogu, valjda su drugačije vaspitani, imaju više samopuzdanja ili su jednostavno takvi, blago njima. Mi koji smo morali na tome da radimo i oni koji još uvek rade i oni koji nikad  neće uspeti da se otrgnu starim pravilima, vama se obraćam.

Sasvim je u redu da imate svoje želje, svoje obaveze i svoje planove i sasvim je u redu da se to ne poklapa uvek sa planovima i željama nekih drugih ljudi. Ono što je važno je da donesete odluku u pravom momentu i da budete u skladu sa tim. Uvek iimate 3 opcije, da prihvatite, promenite i da odete. Nisu sve tri opcije moguće u svakom momentu ali uvek možete da birate i ono što je najvažnije da se dobro osećate sa tom odlukom. To je jedini pravi nacin. Razmislite spram situacije šta bi najviše voleli i da li je to u tom momentu najbolje što možete i najbolje za vas, ako jeste donesite odluku i budite u miru sa tim i to je tada prava odluka pa čak i ako ona znači  “NE”. Pokušajte na nekom banalnom primeru za početak, u butiku recimo da kažete NE prodavačici. Probajte sa tim lakšim situacijama da vidite i osetite taj dobar osećaj. Pokušajte i videćete koje olakšanje sledi u duši i telu. Toliko oslobadjanje daje tako mala reč. I ne morate biti grubi, jednostavno kažete, nemoj se ljutiti meni se stvarno ne ide, ili ne zameri ja bih ostala kući i radila to i to. Ko želi da se ljuti neka izvoli, bolje da se ljute oni nego da vi gutate svoje nezadovoljstvo jer se tada trujete i narušavate svoje zdravlje. Zato razmislite koje su to stvari koje radite “ZBOG” negoga ili nečega, a osećate se loše i okrenite list, nikad nije kasno da se donesu nove odluke za lepši i mirniji život.

Meni su bile potrebne godine učenja i edukacije da naučim ovu na izgled banalnu stvar, a kako vi stojite sa tim? Da li ste se ikada pitali? Razmišljali na tu temu?

Za vaš uspeh i sreću u svakom danu

Od srca Elizabeta