Čitam pre neki dan jedan tekst kako na putu našeg ličnog razvoja otpadnu neki ljudi iz prošlosti, a baš sam o tome razlišljala pre neki dan. Mislila sam da se to samo meni dešava, ali ipak ima još takvih.
Još pre trinaest godina kada sam počela život iz početka napravila sam prvu selekciju u svom životu. Otpale su neki ljudi sa kojima sam provela čitav život, jednostavno desilo se. Shvatila sam da nismo više na istom putu, da nas više ne povezuju iste stvari, da više nemamo iste teme I da me strašno iscrpljuju druženja sa njima. Razvlačila sam to dugo jer bože moj, šta će narod reći, kako da prestaneš da se družiš sa nekim sa kim si proveo čitav život, nije to po PS-u. Donela sam odluku I nisam se pokajala, jednostavno shvatila sam da volim sebe. Na njihovo mesto došli su neki novi ljudi, neki sa kojima su mi teme iste, želje iste, neki sa kojima se smejem I uživam. Pre par godina deo tih ljudi je nestao, nisu rasli mojim tempom, a ja sam baš udarila tempo koji je malo ko mogao da prati. Opet su došli novi, medjutim I tada sam to razvlačila jer prosto ne možemo da se pomirimo sa time da stvari ne štimaju I da neće biti bolje. Nedavno se desilo isto I tada sam počela da razmišljam o tome, pa eto kao posledicu mog razmišljanja pišem ovaj tekst. Tek sada sam shvatila da je to ustvari normalan sled okolnosti, posledica rasta, razvoja I učenja jednih I stagnacije i letargije drugih. Nekima je smetala moja energija, pozitiva I uspeh, a drugima to što me neke teme zaista više ne interesuju. Shvatila sam da nemam vremena (život) za priče o drugim ljudima, nemam vremena (život) da tupim zube na priču o ljudima koji me uopšte ne interesuju, jednostavno promenila sam se.
Zašto se to desilo?
Izgubila sam neke nekad drage ljude zato jer mi je moj rast I napredak bio preči, jer sam znala šta želim I gde idem. Zašto nekoliko godina svaki vikend provodim na edukaciji, zašto čitam, učim, treniram, zašto nemam vremena za šuplje priče. Dok većina njih nije bila srećna što radi za pare, ja sam godinu dana plaćala da radim I učim. Svi su mislili da sam odlepila, ali moje diplome I znanje koje sam stekla ipak govore drugu priču. Jednostavno nisu razumeli zašto toliko radim I zašto se veoma često ne javljam na telefon. Shvatila sam da ne prate moj rad, ne cene moje znanje, ne čitaju šta pišem. Jednostavno nismo više imali teme za razgovor. Mnogo vremena sam provela sama jer sam odavno naučila da je bolje biti sam nego u lošem društvu, a novo društvo je došlo. Moje stare prijatelje cenim I poštujem I zahvalna sam za sve divne trenutke koje smo zajedno proveli. Uz mene je ostala šaka onih koji razumeju moje razmišljanje I onih koji su svesni koliko je važna moja misija da svet bude bolje mesto za život.
Tako da ako ste imali neku sličnu situaciju, ne brinite, sve je to normalno. Život teče, ljudi se menjaju, jedni odu neki novi dodju. Sve je to cena koju plaćamo I na kraju svakako sve bude super, najbolje moguće za nas.
Za vaš uspeh I sreću u svakom danu
Od srca Elizabeta
Divna podrska za odluke oko kojih se svi mucimo ….svima se takve situacije desavaju ,a mi nemamo snage da idemo dalje (valjda zbog tradicije,finog ponasanja ili ne znam cega)
Hvala na tekstu i poruci