Umete li da kažete NE?

Od malih nogu naučeni smo da je dobro činiti drugim ljudima, da nam je to korisno jer nam daje osećaj svrhe i toga da smo dobrodušni. Ovo je jako važno jer čini da se osećamo kao ljudi. Medjutim ponekad u želji da udovoljimo drugim ljudima činimo stvari zbog kojih se ne osećamo dobro. Štaviše počinjemo da osećamo ogoršenost i manjak samopuzdanja jer imamo osećaj da nas drugi ljudi iskorištavaju. Zbog toga je jako važno naučiti reći “NE” onome što nam se ne radi i sa čime nismo u skladu. Dugo nisam umela, može se reći ceo svoj zivot jer sam tek pre 2 godine naučila i mogu vam reći da je zaista oslobadjajuće. Baš sam se dobro osećala. Odrastamo u okruženju gde je reći NE drsko, bezobrazno i samoživo, pogotovo ako ste žensko. Žene nekako uvek moraju sve da žele i da hoće, da čine i izlaze u susret i kada ne žele, to se nekako podrazumeva. Od malih nogu nas vaspitavaju da treba da se ćuti i trpi, da treba da se radi gomila stvari koje ne želimo ZBOG dece, roditelja, komšija, porodice, ljubavi, prijateljstva, mira u kući…i da ne nabrajam, mogla bih do sutra. Kad se samo setim koliko puta sam radila ono što mi se ne radi, išla tamo gde mi se ne ide, slušala priče koje mi se ne slušaju, zarad prijateljstva, jer ako kažeš da nešto ne želiš odma dobiješ etiketu “loš prijatelj, partibrejker” i tome slično. O situacijama u braku neću ni da počinjem, tu je valjda 60% situacija bilo preko moje volje jer bože moj ko će ako ne žena i majka, pa to se podrazumeva. I tako punih 45 godina…

Divno je kad možete da kažete ne i da budete u skladu sa tim, kad nemate grižu savesti i kad nemate potrebu da objašnjavate i pravdate svoje postupke. Mnogo je knjiga pročitano, mnogo seminara odslušano, mnogo raznih država posećeno dok to nije sazrelo u meni. Jednostavno je moralo tako. Postoje ljudi  kojima je to nekako urodjeno da mogu, valjda su drugačije vaspitani, imaju više samopuzdanja ili su jednostavno takvi, blago njima. Mi koji smo morali na tome da radimo i oni koji još uvek rade i oni koji nikad  neće uspeti da se otrgnu starim pravilima, vama se obraćam.

Sasvim je u redu da imate svoje želje, svoje obaveze i svoje planove i sasvim je u redu da se to ne poklapa uvek sa planovima i željama nekih drugih ljudi. Ono što je važno je da donesete odluku u pravom momentu i da budete u skladu sa tim. Uvek iimate 3 opcije, da prihvatite, promenite i da odete. Nisu sve tri opcije moguće u svakom momentu ali uvek možete da birate i ono što je najvažnije da se dobro osećate sa tom odlukom. To je jedini pravi nacin. Razmislite spram situacije šta bi najviše voleli i da li je to u tom momentu najbolje što možete i najbolje za vas, ako jeste donesite odluku i budite u miru sa tim i to je tada prava odluka pa čak i ako ona znači  “NE”. Pokušajte na nekom banalnom primeru za početak, u butiku recimo da kažete NE prodavačici. Probajte sa tim lakšim situacijama da vidite i osetite taj dobar osećaj. Pokušajte i videćete koje olakšanje sledi u duši i telu. Toliko oslobadjanje daje tako mala reč. I ne morate biti grubi, jednostavno kažete, nemoj se ljutiti meni se stvarno ne ide, ili ne zameri ja bih ostala kući i radila to i to. Ko želi da se ljuti neka izvoli, bolje da se ljute oni nego da vi gutate svoje nezadovoljstvo jer se tada trujete i narušavate svoje zdravlje. Zato razmislite koje su to stvari koje radite “ZBOG” negoga ili nečega, a osećate se loše i okrenite list, nikad nije kasno da se donesu nove odluke za lepši i mirniji život.

Meni su bile potrebne godine učenja i edukacije da naučim ovu na izgled banalnu stvar, a kako vi stojite sa tim? Da li ste se ikada pitali? Razmišljali na tu temu?

Za vaš uspeh i sreću u svakom danu

Od srca Elizabeta

Leave a Reply

Your email address will not be published.